Nutritivne potrebe i značaj hranjivosti

Za pravilno funkcionisanje organizma potrebno je unositi odgovarajuće količine hranljivih materija. Uz vodu veći deo namirnica čine određene hranljive materije koje su nosioci energije, tzv. makronutrijenti. Mineralne materije i vitamini čine mikronutrijente jer su potrebni u znatno manjim količinama, a nalaze se skoro u svim namirnicama koje čovek koristi.

Nazad

Značaj fizičke aktivnosti

Redovna fizička aktivnost je od velikog značaja kako zbog fizičkog, fiziološkog i socijalnog aspekta, tako i zbog uticaja na održavanje stalne telesne mase, smanjivanja krvnog pritiska, povećanja HDL ("dobrog") holesterola, smanjivanja rizika od pojave dijabetesa i nekih vrsta malignih oboljenja. Danas se smatra da se ostvaruju velike koristi od ranog početka bavljenja sportom zato što se na taj način stiču radne navike, privikava se na disciplinu, sprečava se gojaznost i loš stav (kriva kičma, ravna stopala). Epidemiološke studije i istraživački projekti su pružili brojne dokaze da je fizička neaktivnost jedan od faktora rizika za nastanak i razvoj hroničnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne bolesti, dijabetes, neka maligna oboljenja), koje su prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) vodeći uzroci umiranja u svetu. Hronične nezarazne bolesti su u 2007. godini činile preko 85% svih uzroka smrti, kako u Srbiji, tako i u zemljama Evropskog regiona. Uprkos ovim saznanjima, u Zapadnoj Evropi bar dve trećine odraslog stanovništva nije dovoljno fizički aktivno. Slični su i podaci za Srbiju. Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2006. godine, pokazalo je da je dve trećine stanovnika Srbije (67,7%) slobodno vreme provodilo na sedenteran način. Procenat zaposlenih sa sedenternim tipom posla značajno je bio veći nego 2000. godine. Zabrinjavajuće je što sve više mladih provodi vreme gledajući televiziju ili igrajući igrice. Pomenutim istraživanjem ustanovljeno je da je procenat dece koja na ovaj način provode slobodno vreme veći u 2006. godini u odnosu na 2000. godinu (sa 58,8% na 73,3%). Fizička aktivnost je jedan od najlakših načina za unapređenje zdravlja. Doprinosi sagorevanju kalorija i potrošnji energije koju unosimo hranom, pa tako utiče na održavanje željene telesne težine, zatim smanjuje nivo šećera i holesterola u krvi. Redovna aktivnost dovodi do smanjenja nivoa krvnog pritiska i smanjuje rizik od nastanka oboljenja srca za 50%. Fizički aktivne osobe su bolje raspoložene i zadovoljnije sobom. Kada se govori o fizičkoj aktivnosti ljudi najčešće pomisle na naporno vežbanje. Međutim, sasvim je dovoljno hodanje, kao najjednostavniji vid fizičke aktivnosti, koje možemo uklopiti u svakodnevne obaveze. Npr. možemo peške da odemo do prodavnice umesto automobilom ili da u odlasku na posao ili u povratku jednu autobusku stanicu prepešačimo. Ukoliko radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trebalo bi da se potrudimo da, kada god imamo priliku, prošetamo par minuta. Preporuka SZO za odrasle osobe je 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana. Ovo preporučeno vreme može da se podeli na kraće periode, ali ne kraće od 10 minuta. Deca bi trebalo da budu aktivna bar 60 minuta svakog dana. Za vreme vežbi ubrzava se disanje, više kiseonika se unosi u organizam, ubrzava se rad srca i podstiče cirkulacija, pospešuje rad mozga, kondicija i izdržljivost. Redovna fizička aktivnost najbolji je čuvar zdravlja.

Nazad

Dečija ishrana

Razvijanje pravilnih navika u ishrani počinje u najranijem detinjstvu. Potrebna je raznovrsnost u izboru namirnica, njihova adekvatna priprema i od velikog značaja su redovni obroci. Na taj način omogućiće se prevencija hroničnih nezaraznih bolesti u kasnijem, odraslom dobu. U početku je jako važno šta se nudi deci, potrebno je ograničiti količinu hrane prema apetitu deteta i ne duplirati obroke. Kako dete raste sve se viče nameću uticaji okoline pa će ishrana u predškolskim i školskim ustanovama biti važna za održavanje navika u ishrani. U školama bi obroci trebalo da budu adekvatna zamena za dobar deo ishrane za vreme odsustvovanja deteta iz porodice. Trebalo bi i da koriguju nepravilnosti u ishrani dece koje su posledica neadekvatne porodične ishrane i treba da pomognu deci da formiraju pravilne navike u ishrani. Takvi obroci ne treba da budu skupi, treba da budu bogati hranljivim materijama, ukusni i prihvatljivi za decu. Vremenom najveći uticaj na ishranu dece imaju vršnjaci. Mali je broj dece koja u školu nose sendvič od kuće ili voće. Ako je u ishrani često zastupljena tzv. brza hrana mogu se očekivati nedovoljan unos mleka, voća i povrća, odnosno odgovarajućih hranljivih materija. Takva ishrana vodi u gojaznost i značajno povećava rizik za nastanak hroničnih nezaraznih oboljenja. Prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije koje je sporvedeno u 2006. godini, došlo je do porasta broja predgojazne i gojazne dece u odnosu na 2000. godinu. U populaciji dece i omladine od 7 do 19 godina u 20006. godini umereno gojaznih i gojaznih je bilo 18%, što predstavlja porast u odnosu na 2000. godinu kada je taj procenat iznosio 12.6. Kakva treba da bude ishrana dece? Deci je potreban bogat i raznovrstan izbor namirnica, baziran na unosu žitarica, voća i povrća uz odgovarajući unos mleka i mlečnih proizvoda, namirnica bogatih belančevinama kao što su posna mesa, riba, jaja. Umeren unos masti i šećera bitan je faktor prevencije hroničnih nezaraznih oboljenja u kasnijem životnom dobu.

Nazad

Činjenice o ishrani i preporuke za dnevni unos

Za pravilno funkcionisanje organizma potrebno je unositi odgovarajuće količine hranljivih materija. Određene hranljive materije su nosioci energije (ugljeni hidrati, masti, belančevine) i uz vodu čine najveći deo namirnica (makronutrijenti). U grupu mikronutrijenata ubrajaju se mineralne materije i vitamini koji su prisutni u skoro svim namirnicama koje čovek koristi. Pomoću narednog teksta i tablica možete da naučite o ovim nutrijentima i analizirate sopstvenu ishranu.

Nazad

Ugljeni hidrati

Preporučeni unos

Ugljeni hidrati treba da obezbede 55-65% dnevno potrebne energije. Potrebe za ugljenim hidratima zavise od energetskih potreba organizma pa tako osobe koje obavljaju fizičke poslove kroz hranu moraju obezbediti više energije od onih koji se bave intelektualnim radom.

Uloga u ishrani

Predstavljaju izvor energije, obezbeđuju metabolite i energiju neophodne za procese metabolizma drugih hranljivih materija, učestvuju u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti.

Najbolji izvori iz hrane

Nalaze se u žitaricama, voću, povrću, leguminozama, jezgrastom voću, semenkama. Prisutni su i u mleku i mlečnim proizvodna (nefermentisani proizvodi sadrže laktozu).

Nazad

Masti

Preporučeni unos

Masti treba da obezbede 30% od dnevno potrebne energije. Zasićene masti treba da budu ograničene na učešće od najviše 10% u ukupnoj dnevnoj energiji.

Uloga u ishrani

Masti predstavljaju izvor energije. Obezbeđuju mnoge metaboličke funkcije organizma, gradivni su elementi ćelijskih membrana i neophodni za njihovo pravilno funkcionisanje.

Najbolji izvori iz hrane

Visok sadržaj zasićenih masnih kiselina imaju svinjetina, suhomesnati proizvodi, tvrdi sirevi, pavlaka, žumance . Nizak sadržaj pomenutih masnih kiselina imaju teletina, jogurt, mlad sir. Visok sadržaj mononezasićenih masnih kiselina imaju jaja, pačije meso , dok nizak sadržaj imaju piletina i ćuretina. Nizak sadržaj polinezasićenih masnih kiselina imaju riba i morski plodovi. Masti i ulja Zasićeni: puter, biljna mast, tvrdi margarin Mononezasićeni: maslinovo i kikiriki ulje Polinezasićeni: suncokretovo ulje, kukuruzno ulje, meki margarin Svi proizvodi Bambi su bez trans masnih kiselina. Trans masne kiseline su nezasićene masne kiseline koje imaju jednu ili više dvostrukih (nezasićenih) veza u trans konfiguraciji (trans znači da su dva susedna atoma ugljenika vezana na suprotnim stranama dvostruke veze). Hidrogenizovana ulja sadrže veliku količinu tzv. trans-masti. Prirodno se nalaze u mleku, mlečnim proizvodima i mastima preživara. Trans-mast može nastati i kad prirodna masna kiselina pretrpi promene preradom ulja na visokoj temperaturi. Nastaju i delimičnom hidrogenizacijom (uvođenje vodonika u molekul), odnosno očvršćavanjem biljnih ulja. Takve masne kiseline mogu biti dvostruko vezane, ukršteno vezane, iskrivljene ili izvitoperene na razne načine. Najviše ih ima u margarinima, slatkišima koji sadrže hidgronizovane masti, čipsu, biljnim sirevima i svoj brzoj hrani - kao takve organizmu su potpuno nepotrebne. Trans masne kiseline proizvodima u kojima se nalaze daju čvrstu strukturu. Zasto je Bambi eliminisao trans masti iz svojih proizvoda? Bambi je eliminisao trans masti iz svojih proizvoda zbog brige o zdravlju potrošača, poštujući preporuke Svetske zdravstvene organizacije kako u ishrani tako i u proizvodnji konditorskih proizvoda. Medicinska ispitivanja pokazuju da postoji jaka veza između srčanih oboljenja i konzumacije trans masnih kiselina. Trans masne kiseline, podižu nivo ''lošeg'' LDL i spuštaju nivo ''dobrog'' HDL holesterola. Mnogi klinički nutricionisti sada smatraju da je srazmera ukupnog holesterola prema HDL holesterolu važnija u procenjivanju kardiovaskularnog rizika. Ukoliko posmatramo efekat koji svaka grupa masnih kiselina ima na ovu srazmeru možemo prvo da vidimo da trans povećava ovu srazmeru i otuda ima nepovoljan uticaj na rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Nazad

Proteini

Učestvuju sa 10-15% u ukupnom energetskom unosu. Prosečne dnevne potrebe su oko 1g/kg telesne mase na šta utiču pol, starost, uzrast i intenzitet posla koji čovek obavlja.

Uloga u ishrani

Proteini čine strukturne i funkcionalne komponente svih ćelija u telu.Svi enzimi, molekuli za transport u krvi, kosa i nokti su proteini. Takođe, čine mnoge hormone, ulaze u sastav ćelijskih membrana. Proteini su i izvor energije.

Najbolji izvori iz hrane

Mleko, meso, jaja, soja, kikiriki, cerealije. Osim proteina biljnog porekla (sojino i pšenično brašno), Plazma sadrži i proteine životinjskog porekla koji potiču iz maslaca i mleka.

Nazad

Vlakna

Preporučeni unos

Sadržaj vlakana u ishrani odraslih zdravih ljudi treba da bude 20-30g. Određena hrana bogata dijetnim vlaknima, kao što su celo zrno cerealija ili neke vrste povrća sadrže u ljusci fitate koji otežavaju resorpciju gvožđa i cinka, tako da se kod odojčadi i dece do dve godine starosti ne preporučuje ishrana bogata dijetnim vlaknima.

Uloga u ishrani

Ishrana bogata dijetnim vlaknima reguliše rad creva (stimuliše crevnu peristaltiku), poboljšava glikemijsku kontrolu, snižava koncentraciju holesterola u krvi, produžava osećaj sitosti.

Najbolji izvori iz hrane

Integralne žitarice, voće, povrće. Na svim Bambi proizvodima deklarisan je sadržaj vlakana. Proizvod koji je prema sadržaju vlakana, svrstan u prirodan izvor vlakana je Plazma Dobar start.

Nazad

Mikronutrijenti

Vitamini

Vitamin A

Preporučeni unos

Optimalan dnevni unos se izražava u potrebnoj količini vitamina A, odnosno kao retinol ekvivalent (RE). 1,0 µg retinol ekvivalenta je jednak 1,0 µg retinola, odnosno 6,0 µg beta-karotena. Prema preporukama SZO, potrebe odraslih se kreću između 500 i 600 µg retinola.

Uloga u ishrani

Ima veoma važnu ulogu u funkciji retine (za vid). Potreban je za rast i razvoj koštanog tkiva, pravilnu reprodukciju, embrionalni razvoj, pomaže funkciju imunog sistema i ublažava posledice nekih infektivnih bolesti.

Najbolji izvori iz hrane

Vitamin A se uglavnom nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, žumancetu, nekim masnim ribama, ribljem ulju. Karoteni su prisutni u zelenim delovima lisnatog povrća (spanać, zelje, salate) dok ih u korenastom ima manje, izuzev šargarepe. Plazma keksići za decu i Plazma mlevena sa čokoladom za decu obogaćeni su vitaminom A (100g proizvoda sadrži 240µg što je 30% dnevno potrebne količine ovog vitamina). Pro-vitamin A, može se naći i u suvim kajsijama, koje se u obliku komadića dodaju u Plazma dobar start.

Nazad

Tiamin

Preporučeni unos

Kako je tiamin važan za metabolizam energije, dnevne potrebe se izražavaju prema kalorijskom unosu. Preporuke SAD iznose 0,5 mg/1000 kcal za odrasle. U trudnoći i laktaciji potrebe su nešto veće. Poslednjih godina ukazuje se na veću potrebu kod starijih osoba jer se vitamin B1 slabije iskorišćava.

Uloga u ishrani

Vitamin B1 ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata kao koenzim u brojnim reakcijama vezanim za pravilnu funkciju mišićnog i nervnog sistema. Neophodan je za pravilno funkcionisanje nervnog, mišićnog sistema i srčanog mišića.

Najbolji izvori iz hrane

Tiamina najviše ima u integralnim žitaricama, leguminozama i svinjskom mesu dok su mleko, sir, jaja i mršava mesa slabiji izvori. Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu obogaćeni su vitaminom B1 (100g proizvoda sadrže 0,4mg što je 38% od dnevno potrebne količine), kao i Plazma koji na 100g proizvoda sadrži 0,90mg ovog vitamin (82% od dnevno potrebne količine), Čoko plazma (100g proizvoda sadrži0, 75mg što je 68% dnevno potrebne količine), Plazmica potpuno čokoladirana (100g proizvoda sadrže 0,5mg - 45% od dnevno potrebne količine) i Plazma dobar start (100g proizvoda sadrži 0,63mg, što čini 57% od nevno potrebne količine). Prirodno ga sadrži i kakao prah koji je sastojak sledećih Plazma proizvoda: Čoko Plazma, Plazmica potpuno čokoladirana i Plazma mlevena sa čokoladom za decu. Ananas sadrži vitamin B1, a sastojak je proizvoda Plazma dobar start.

Nazad

Riboflavin

Preporučeni unos

Odraslim osobama se preporučuje unos od 0,6 mg/1000 kcal dnevno. Potrebe su veće u trudnoći i laktaciji kao i kod osoba sa povećanom fizičkom aktivnošću.

Uloga u organizmu

U organizmu učestvuje u mnogim reakcijama oksidacije i redukcije, ima značajnu ulogu u razgradnji i metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina kao i stvaranju energije u ćelijama.

Najbolji izvori iz hrane

Glavni izvori ovog vitamina su mleko i mlečni proizvodi, meso, riba, jaja, zeleno povrće (spanać, kupus, kelj). Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu obogaćeni su vitaminom B2 (100g proizvoda sadrže 1mg-71% od dnevno potrebne količine). Prirodno ga sadrži i kakao prah koji je sastojak sledećih Plazma proizvoda: Čoko Plazma, Plazmica potpuno čokoladirana i Plazma mlevena sa čokoladom za decu.

Nazad

Niacin

Preporučeni unos

Potrebna količina ovog vitamina može da se obezbedi unosom nikotinske kiseline ili nikotinamida (prirodnog derivata) i unosom triptofana (aminokiselina), pri čemu je 60 mg triptofana ekvivalent jednom miligramu niacina. Preporučuje se 15-19 mg niacina odnosno niacin ekvivalenta, odraslim osobama dok su potrebe mlađih, trudnica i dojilja nešto veće.

Uloga u organizmu

Važan je za niz oksidoreduktivnih reakcija u metabolizmu ugljenih hidrata, masti, i za tkivno disanje.

Najbolji izvori iz hrane

Veći sadržaj ovog vitamina imaju jetra, meso, mleko a to su ujedno i odlični izvori triptofana. Dobar izvor su kikiriki i orasi. Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu obogaćeni su Niacinom (100g proizvoda sadrže 11,7mg- 73% od dnevno potrebne količine), kao i Plazma keks koji na 100g proizvoda sadrži 18 mg ovog vitamina, Čoko plazma (100g proizvoda sadrži 17,5mg), Plazmica potpuno čokoladirana (100g proizvoda sadrže 10,4mg) i Plazma dobar start (100g proizvoda sadrži 11,7mg).

Nazad

Pantotenska kiselina

Preporučeni unos

Dnevne potrebe će biti zadovoljene unosom od 3 do 7 mg. Veće potrebe su u toku rasta, u trudnoći i laktaciji.

Uloga u organizmu

Ulazi u sastav acetil CoA i kao takva bitna je za brojne reakcije u metabolizmu lipida i ugljenih hidrata pre svega za sintezu masnih kiselina, steroidnih hormona i glikolizu.

Najbolji izvori iz hrane

Široko je rasprostranjena u namirnicama posebno u onim životinjskog porekla, zatim u integralnim žitaricama i leguminozama. Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu obogaćeni su pantotenskom kiselinom (100g proizvoda sadrže 1,8mg).

Nazad

Vitamin B6

Preporučeni unos

Dnevne potrebe iznose 1,5-2,0 mg na dan i u direktnoj su vezi sa količinom proteina u ishrani.

Uloga u organizmu

Ima važnu ulogu u sintezi neurotransmitera, vezan je za metabolizam proteina i aminokiselina. Učestvuje u sintezi hema.

Najbolji izvori iz hrane

Dobar unos ovog vitamina obezbeđuju pileće i svinjsko meso, riba, jetra, integralne žitarice, soja, kikiriki i lešnik. Plazma je obogaćena vitaminom B6 (100g proizvoda sadrži 2mg), kao i Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu (100g proizvoda sadrže 0,6mg), Čoko Plazma (100g proizvoda sadrži 2mg), Plazmica potpuno čokoladirana (100g proizvoda sadrže 1,2mg) i Plazma dobar start (100g proizvoda sadrži 1,3mg). Kakao prah je sastojak koja sadrži vitamin B6, a sastojak je sledećih Plazma proizvoda: Čoko Plazma, Plazmica potpuno čokoladirana i Plazma mlevena sa čokoladom za decu.

Nazad

Biotin

Preporučeni unos

Preporučen unos za odrasle osobe je 30-100 µg na dan.

Uloga u organizmu

Najbolji izvori iz hrane

Odlični izvori biotina su jetra, žumance, cerealije, kvasac. Slabo je zastupljen u mesu i voću. Moguća je i sinteza u crevima. Biotin je kofaktor za nekoliko karboksilaza bitnih za sintezu masnih kiselina, metabolizam nekih aminokiselina, glikoneogenezu. Plazma sa čokoladom mlevena I Plazma keksići za decu sadrže 15 µg biotina u 100g.

Nazad

Folna kiselina

Preporučeni unos

Dnevne potrebe iznose 150-200 µg dok su u trudnoći i prvih 6 meseci laktacije dvostruko veće.

Uloga u organizmu

Uloga ovog vitamina vezana je za vitamin B12 u sintezi hemoglobina kao i za sintezu nekoliko aminokiselina i nukleoproteina značajnih za sazrevanje eritrocita.

Najbolji izvori iz hrane

Folati se nalaze u zelenom povrću, orasima, zrnevlju. Iskoristljivost zavisi od prisustva inhibirajućih faktora. Priprema posebno kuvanje uništava folate u hrani tako da se računa da se 50% unetih folata iskoristi. Plazma mlevena sa čokoladom za decu, Plazma keksići za decu obogaćeni su folnom kiselinom kiselinom (100g proizvoda sadrže 60µg). Plazma keks sadrži folnu kiselinu čije je poreklo iz dodatih sirovina (100g proizvoda sadrži 95,8µg). Kakao prah je sirovina koja sadrži folnu kiselinu, a sastojak je sledećih Plazma proizvoda: Čoko Plazma, Plazmica potpuno čokoladirana i Plazma mlevena sa čokoladom za decu.

Nazad

Vitamin B12

Preporučeni unos

Dnevne potrebe su 2 µg za odrasle a nešto su veće za fetalni rast i laktaciju. Kod osoba koje su na vegetarijanskoj ishrani može da dođe do deficita ovog vitamina i tada je potrebna suplementacija.

Uloga u organizmu

Vitamin B12 ili kobalamin je važan u reakciji metionin sintetaze, zajedno sa folatima, jer ako nedostaju razviće se megaloblastna anemija. Važan je i u procesu degradacije propionata i masnih kiselina posebno u nervnom tkivu.

Najbolji izvori iz hrane

Prirodno vitamin B12 se sintetiše pod dejstvom bakterija, gljiva, algi i vezan za proteine nalazi se u hrani. Sinteza može da se vrši i u crevima čoveka, ali je vrlo slaba. Značajni izvor je jetra a manje mleko i sir. Sadrže ga Plazma mlevena sa čokoladom za decu, kao i Plazma keksići za decu (100g proizvoda sadrži 0,37 µg).

Nazad

Vitamin C

Preporučeni unos

Da bi se obezbedio bilans i sadržaj vitamina C u telu, potrebno je dnevno unositi 60 mg. Nešto su veće potrebe pušača, trudnica i dojilja.

Uloga vitamina C

Vitamin C u većim dozama služi u prevenciji virusnih infekcija (pre svega prehlade). Ima jako antioksidativno dejstvo.

Najbolji izvori iz hrane

Najbolji izvori vitamina C su voće, naročito citrusno, i povrće (paprika, kupus). Vitamin C je deklarisan u sledećim Plazma proizvodima: Plazma (100g proizvoda sadrži 12,20mg), Plazma keksići za decu i Plazma mlevena sa čokoladom za decu (100g proizvoda sadrži 30mg).

Nazad

Vitamin D

Preporučeni unos

Dnevne potrebe za vitaminom D iznose 5-10 µg i mogu se obezbediti hranom i/ili sunčanjem. Dnevne potrebe su nešto veće tokom trudnoće i dojenja.

Uloga vitamina D

Vitamin D je važan za kosti, za njihovu dobru mineralizaciju jer utiče na apsorpciju kalcijuma. Uz vitamin A, vitamin D ima značaja u sazrevanju ćelija, očuvanju hematopoeznog sistema i zaštitu kod nekih formi malignih oboljenja.

Najbolji izvori iz hrane

Iako je vitamin D prisutan u mnogim namirnicama (žumance, losos, tuna, haringa, unekoliko mleko), unos hranom ima manje značaja u odnosu na mogućnost stvaranja u koži pod uticajem sunčevog zračenja. Plazma mlevena sa čokoladom za decu i Plazma keksići za decu obogaćeni su vitaminom D (100g proizvoda sadrže 3µg odnosno 60% od dnevno potrebne količine).

Nazad

Vitamin E

Preporučeni unos

Preporučen unos definisan je u odnosu na potrebe i iznosi 10mg (alfa-tokoferola) dnevno. Imajući u vidu zaštitne efekte ovog vitamina, mnogi preporučuju veće količine. Potreba za suplementacijom postoji kod pušača zbog velikog sadržaja slobodnih radikala.

Uloga vitamina

Vitamin E ima jako antioksidativno dejstvo. Takođe ima ulogu u mnogim biološkim procesima kao što su očuvanje integriteta ćelijskih membrane, stimulacija imunog, odgovora sinteza DNK.

Najbolji izvori iz hrane

Najbolji izvor ovog vitamina su masti i ulja. Ostali izvori su povrće, orasi, semenke, obogaćene cerealije kao i obogaćen soft margarin. Plazma predstavlja prirodni izvor vitamina E (100g proizvoda sadrži 2,0mg). Plazma mlevena sa čokoladom za decu i Plazma keksići za decu sadrže 3mg vitamina E u 100g što predstavlja ¼ dnevno potrebne količine.

Nazad

Minerali

Kalcijum

Preporučeni unos

Dnevne potrebe će biti zadovoljene unosom od 800-1200mg/dan. Veći unos se preporučuje deci u toku rasta, trudnicama, ženama u menopauzi i starijim ljudima.

Čemu služi

Uloga ovog minerala je višestruka. Kalcijum učestvuje u strukturi kostiju i zuba ,pomaže pri kontrakciji mišića, zgrušavanju krvi, kontrakciji i dilataciji krvnih sudova, aktivaciji enzima, provođenju bioelektričnih impulsa. Štiti od rahitisa, osteoporoze i hipertenzije.

Najbolji izvori iz hrane

Najveći sadržaj kalcijuma imaju mlečni proizvodi, kao što je mleko, jogurt i sir, naročito kačkavalj. Dobri izvori kalcijuma su i brokoli, kelj, karfiol, soja, kikiriki, seme suncokreta, orah, konzervirana riba sa kostima, voda bogata kalcijumom. Neke namirnice se takođe obogaćuju kalcijumom (hleb, sokovi, cerealije...). Spanać je bogat kalcijumom, ali sadrži i oksalnu kiselinu koja vezuje kalcijum i smanjuje usvajanje. Plazma mlevena sa čokoladom za decu i Plazma keksići za decu obogaćeni su kalcijumom i sadrže 280mg (Plazma mlevena sa čokoladom za decu) i 340 mg (Plazma keksići za decu) na 100g proizvoda.

Nazad

Gvožđe

Preporučeni unos

Potrebe zavise od uzrasta i teško ih je generalizovati. Najviše bi odgovarao unos od 10-30mg dnevno.

Čemu služi

Potrebno za izgradnu hemoglobina u krvi i mioglobina u mišićima, od kojih oba nose kiseonik od pluća do tkiva u ćelije. Nedostatak gvožđa izaziva anemiju.

Najbolji izvori iz hrane

Životinjski izvori gvožđa su crveno meso, unutrašnji organi, fiba, pernata živina, jaja. Biljni izvori bogati gvožđem su : pasulj, sočivo, integralne i obogaćene žitarice, zeleno listasto povrće, suvo voće. Gvožđe iz izvora životinjskog porekla se bolje apsorbuje od onog iz biljnih izvora, ali absorpcija iz biljnih izvora može da se poboljša konzumiranjem hrane koja sadži vitamin C u isto vreme. Plazma mlevena sa čokoladom za decu i Plazma keksići za decu obogaćeni su gvožđem (100g proizvoda sadrži 5mg). Plazma keks sadrži 3,3mg gvožđa na 100g proizvoda, kao i Plazma dobar start sa 3,1mg gvoždja u 100g koje je poreklom iz dodatih sirovina.

Nazad

Fosfor

Preporučeni unos

Preporučeni dnevni unos je 700mg, sem trudnica i dojilja gde su potrebe za fosforom veće i iznose 1200mg.

Čemu služi

Uloge fosfora su brojne, ali osnovna je da u vezi sa kalcijumom predstavlja gradivni materijal kostiju i zuba. Ulazi u sastav i mnogih enzima.

Najbolji izvori iz hrane

Najbogatiji izvor svakako su namirnice bogate belančevinama, posebno životinjskog porekla. Dobar izvor su i žitarice, pasulj, orašasti plodovi i semenke. Plazma keks sadrži fosfor, (100g proizvoda sadrži 140mg), kao i Plazma dobar start (100g proizvoda sadrži 117,9mg), koji je poreklom iz dodatih sirovina.

Nazad

Cink

Preporučeni unos

Preporučeni dnevi unos cinka za odrasle osobe je 10-15 mg/dan. Potrebe za cinkom se povećavaju i iznose 19mg/, kod trudnica i dojilja.

Čemu služi

Cink je neophodan za normalno funkcionisanje organizma, jer su mu uloge mnogobriojne. Neophodan je za rast i razvoj, za funkcionisanje imunog sistema, za aktivnosti mnogobrojnih enzima, za zaceljivanje rana ,utiče na stvaranje spermatozoida i testosterona, sprečava uvećanje prostate. Smanjuje rezistenciju na insulin. Nedostatak cinka uzrokuje: malokrvnost, usporavanje tempa rasta, sporo zarastanje rana, zapaljenja kože... Nedostatak cinka kod dece izaziva niži rast i sporiji umni razvoj.

Najbolji izvori iz hrane

Prirodni izvori cinka su: crveno meso (svinjetina, govedina), integralne đitarice, pšenične klice, spanać, boranija, grašak, jaja, mleko, ostrige, vino, seme bundeve, pivski kvasac. Plazma mlevena sa čokoladom za decu i Plazma keksići za decu obogaćeni su cinkom (100g proizvoda sadrži 4,0mg).

Nazad

Kalijum

Preporučeni unos

Optimalni unos kalijuma je od 1100 do 2000mg/dan.

Čemu služi

Kalijum služi održanju acido-bazne ravnoteže i električnog potencijala ćelijske membrane, tj. utiče na neuromišićnu razdražljivost. Povoljno deluje na stanje krvnih sudova i krvnog pritiska. Povećan unos natrijuma koji je karakterističan u zapadnjačkoj ishrani, tj. povećan unos kuhinjske soli, stvara povećane potrebe za unosom kalijuma. Dijareja, povraćanje, pojačano znojenje, nepravilna ishrana, poremećaji apsorpcije, upotreba nekih vrsta diuretika mogu izazvati nedostatak kalijuma.

Najbolji izvori iz hrane

Nalazi se u svoj hrani biljnog i životinjskog porekla. Dobri izvori kalijuma su banane, sok od narandže, avokado, paradajz, krompir, losos, piletina. Kakao prah u sebi sadrži kalijum, a isti sastojak se nalazi u prozvodima: Čoko Plazma, Plazmica potpuno čokoladirana i Plazma mlevena sa čokoladom za decu.

Nazad